назад

Izlaganje Njegove ekselencije Vuka Jeremića,

ministra spoljnih poslova Republike Srbije,

na Prvoj konferenciji ambasadora Republike Srbije

Beograd, 16. decembar 2007.

Poštovani ministre spoljnih poslova Čorojanu,

Poštovani ambasadore Eide,

Poštovani doajenu diplomatskog kora,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Želim svima da vam poželim dobrodošlicu na Prvu ambasadorsku konferenciju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Posebno želim da se zahvalim dvojici istaknutih gostiju iz suprotnih delova Evrope. Izuzetno mi je drago što ste danas ovde i želim obojici da se zahvalim na doslednoj podršci i prijateljstvu vaših zemalja Republici Srbiji i celom Zapadnom Balkanu.

Smatram da je ispravno reći da velika većina ove generacije, kreatora politike, širom Evrope i izvan nje, ima zajednički pristup u strategijskom promišljanju sveta 21. veka koji karakterišu brzina i sveobuhvatnost promena kakve nisu viđene u analima duge ljudske istorije. Velike mogućnosti čekaju hrabre u ovom novom svetu međuzavisnosti i neizvesnosti. Moramo imati hrabrosti da ih iskoristimo, ukrotimo i oblikujemo u skladu sa našim nacionalnim osobenostima.

Mi Evropljani posebno imamo zajednički zadatak da promovišemo ono što smatramo da predstavlja centralnu ulogu savremenog državništva: gledanje u budućnost, izgradnja i integracija, kao i učvršćivanje eliminacije nulte percepcije ravnoteže snaga na starom kontinentu.

Način na koji mi danas odgovaramo na izazove odrediće našu generaciju. To će, takođe, odrediti i vrstu svetske zajednice koju ćemo ostaviti u nasleđe našoj deci i deci naše dece.

Dame i gospodo,

Takođe, koristim ovu priliku da srdačno pozdravim diplomatski kor. Stoga vas pozivam da nastavite vaš značajan rad na izgradnji mostova između vaših zemalja i Republike Srbije. Znajte da ćemo vam Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i ja i dalje biti na raspolaganju. Ne postoje ograničenja u onome sto možemo postići kada radimo zajedno.

Ambasadorima Republike Srbije u inostranstvu i diplomatama MSP RS izražavam duboku zahvalnost. Posvećenost i marljivost sa kojom vršite  dužnost prema svojoj zemlji se ponekad previđaju. Želim da znate da će se to promeniti. Mi modernizujemo Ministarstvo. Svi ćemo morati da se prilagodimo. Ali ja sam uveren da ćete vi biti dorasli ovom izazovu, jer vi ste naslednici duge i ponosne tradicije srpskih diplomata koji su mnogo toga žrtvovali za svoju naciju.

Većina vas ima rang ambasadora, naslednika počasti koja je najpre ukazana pesniku Jovanu Dučiću. Njegov prijatelj i kolega, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i bivši zamenik ministra inostranih poslova Ivo Andrić je jednom napisao da je diplomata ,,osoba koja se kreće kroz maglu u kojoj svetlo koje svetluca povremeno zbunjuje i zavarava oko više nego što pokazuje put i omogućava toj osobi da ga i pronađe“.

Njegove reči, stavljene u kontekst razmišljanja o vremenu koje je proveo u diplomatskoj službi između dva svetska rata, mogu da posluže kao posebno dobar opis istančanosti svojstvene profesiji koju ste odabrali.

Te reči odražavaju pronicljivo razumevanje uloge diplomate u složenim vremenima – vremenima u kojima se nečija zemlja bori da ojača svoju poziciju suočena sa raznim globalnim i regionalnim geopolitičkim strujama. Situacija koja u izvesnom smislu karakteriše trenutni položaj Srbije, ako ne i Evrope i većeg dela ostatka sveta.

Ekselencije,

Kao što nam je svima poznato, prošle srede raspisani su predsednički izbori za 20. januar 2008. godine. Ovo je bila ustavna obaveza, ali i prilika za narod Srbije da učestvuje u kritičkoj debati o budućnosti naše zemlje.

Predsednik Tadić će se kandidovati za reizbor, a poprilično dobro znamo ko će biti njegov glavni protivkandidat. Kampanja će se koncentrisati oko četiri grupe fundamentalnih, samoodređujućih pitanja. Prvo, oko unutrašnjih pitanja, posebno onih koja se odnose na ekonomiju i socijalnu zaštitu. Drugo, pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Treće, tempo kojim Srbija napreduje ka punom članstvu u Evropskoj uniji. I četvrto, konsolidovanje vrednosti koje su nas definisale u periodu od demokratske revolucije u oktobru 2000. godine.

Biće to teški izbori. To je u suštinskom smislu referendum na kome će naši građani imati jasan izbor između dva suprotstavljena puta napred. Tokom kampanje siguran sam da će biti mnogo argumenata koji će ljudima sa strane delovati ekstremno. U tom smislu Srbija nije drugačija od mnogih drugih zemalja. Izbori su obično trenutak kada se slobodno ispuštaju snovi, ali i demoni društva. Izbori su i trenutak u kome se političko rukovodstvo stavlja na probu da obuzda demone i da osmisli snove. Bilo kako bilo, mi smo odlučni da zadržimo kurs koji je od Srbije iznova načinio prirodnog saveznika u istorijskim konfliktima za slobodu Evrope. 

Dame i gospodo,

Dok je centralni strateški prioritet Srbije ubrzano pristupanje Evropskoj uniji, od vitalnog je nacionalnog interesa dalje unapređivanje naših sveobuhvatnih odnosa ne samo sa Briselom, već i Moskvom i Vašingtonom, što predstavlja tri glavna stuba naše spoljne politike.

Mi ne oklevamo, jer mi znamo da je naša budućnost u Evropskoj uniji. Mi samo nastojimo da ostvarimo naše interese na jedan realističan, razborit i strateški način koji uvek ima za cilj konsolidovanje naših demokratskih institucija i održivi razvoj naše ekonomije.

Pored toga, Republika Srbija će nastaviti da posvećuje posebnu pažnju produbljivanju naših veza prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom i Republikom Indijom, koje su obe naši tradicionalni partneri, kao i sa drugim prijateljima u Aziji kao što su Japan, Indonezija i Južna Koreja.

Takođe ćemo nastaviti da jačamo niz bliskih bilateralnih odnosa izgrađenih u vreme procvata diplomatske aktivnosti SFRJ. Svet se zaista dramatično promenio od pada Berlinskog zida i raspada Jugoslavije, ali stara prijateljstva, od kojih su mnoga nastala u okviru Pokreta nesvrstanih, neće biti zaboravljena.

Ali kao što sam rekao, ključ budućih uspeha Srbije leži u evropskim integracijama. Za to je bilo potrebno dosta vremena. Godine 1989. desile su se velike promene u našem delu sveta. Veći deo Evrope ušao je u novu eru stabilnosti i prosperiteta pozdravljajući to osećanje zajedničke sudbine. Tragičan izuzetak predstavljao je Zapadni Balkan koji je utonuo u građanski rat i kasnio za uživanjem beneficija mira koji se širio kontinentom. To kašnjenje je počelo da se nadoknađuje 5. oktobra 2000. godine kada je demokratskim putem svrgnut režim Slobodana Miloševića. Toga dana su građani Srbije prigrlili ono što ja zovem ,,velika ideja Evrope”, odnosno da su demokratija, individualne slobode, vladavina prava, ljudska i manjinska prava i integracije međuzavisne.

Velika ideja Evrope čini okvir našeg ponašanja i načina mišljenja; ona ističe našu humanost i dopušta da ono što nas spaja izbije na površinu našeg karaktera. Jer u evropskoj demokratiji vlada se odnosi prema svakom građaninu sa empatijom i razumenvanjem deleći njihove nade i snove. Evropska demokratija 21. veka nije vrednosno neutralni, mehanički proces. Ona je više od toga. To je zajednički život u zajednici istih vrednosti.

I ne manje važno, velika ideja Evrope se, takođe, odnosi na obezbeđivanje održivog ekonomskog rasta i prosperiteta. Danas 27 zemalja članica EU čine 33% globalnog bogatstva – to je neverovatan broj. I one to čine u kontekstu društvenog ugovora koji obezbeđuje jednake mogućnosti za sve građane – koji jača marginalizovane i ugrožene grupe; i koji u praksi obezbeđuje ukidanje često nevidljivih prepreka punoj participaciji svih u političkom, društvenom i ekonomskom životu.

Dame i gospodo,

Od samog početka, pristupanje institucijama Evrope je, u stvari, značilo odbacivanje rata kao sredstva politike na evropskom prostoru. Upravo zato je i Evropa tako dostojno ponela naziv pomiritelja naroda.

U postkonfliktnim i postkomunističkim društvima kao što su ona na Zapadnom Balkanu, demoktratski marš ka punoj integraciji u Evropu omogućava svim zemljama regiona da ojačaju svoju saradnju i da bezbedno promovišu svoj prosperitet. To nam, takođe, omogućava i da primenimo pravo, istinsko pomirenje.

U središtu ove apsolutne posvećenosti pomirenju nalazi se puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Učinak Srbije je za pohvalu, jer smo već stavili na raspolaganje Sudu 42 haška optuženika uključujući 4 bivša presdsednika, jednog bivšeg predsednika parlamenta, jednog bivšeg predsednika vlade i tri bivša načelnika generalštaba. Nemojte sumnjati, mi smo i dalje odlučni da lociramo, uhapsimo i predamo nekoliko haških optuženika koji su još uvek na slobodi, kako na političkom, tako i na operativnom planu. I uspećemo u tome. Siguran sam.

Želim da vas podsetim da je predsednik Tadić posetio Srebrenicu povodom obeležavanja 10. godišnjice strašnih, tragičnih događaja koji su se tamo desili, kako bi pokazao da Srbija oplakuje sve žrtve etničkog čišćenja. Za nas je saradnja sa Haškim tribunalom ne samo naša neosporna međunarodna obaveza; to je naša moralna dužnost prema našim susedima i svetu, naravno, ali pre svega prema nama samima.

Moralna dimenzija pomirenja je centralna u izgradnji boljeg Balkana jer pruža okvir za razumevanje zločina pojedinaca koji su lažno delovali u ime njihove nacije. Ona, takođe, omogućava širenje i produbljivanje regionalne saradnje.

I na kraju, pomirenje omogućava učestvovanje u kolektivnim strukturama kroz koje se mogu konsolidovati regionalni bezbednosni aranžmani korišćenjem beneficija programa „Partnerstvo za mir“. Uključivanjem Zapadnog Balkana u veliku transatlantsku porodicu nacija površni, zastareli koncepti izolovane nacionalne odbrane ostaće po strani, na dobrobit svih građana regiona.

Zahvaljujući integracionim perspektivama koje potiču iz Brisela rešavaju se regionalna pitanja poverenja; nestaju dileme u vezi sa namerama i stvara se osećaj svrhe 21. veka.

Dame i gospodo,

Trajan mir u Evropi o kome je Kant samo mogao da sanja je nadohvat ruke. Ali da bismo upotpunili našu zajedničku viziju Evrope koja je, ponavljam, celovita, slobodna i mirna, moramo preskočiti još jednu prepreku. A to je budući status KiM, južne srpske pokrajne pod upravom administracije UN od juna 1999. godine.

Nadam se da svi ovde prisutni veruju da je kompromisno, ispregovarano rešenje, rešenje koje unapređuje perspektivu članstva u EU celog regiona i optimalni ishod rešavanja pitanja budućeg statusa. Da rešenje koje promoviše konsolidovanje demokratskih vrednosti i institucija u regionu jeste optimalno rešenje. Da rešenje koje dovodi region preko i izvan tačke bez povratka i udaljava od iluzornih nacionalističkih iskušenja nedavne prošlosti, jeste optimalno rešenje.

Ukoliko se svi složimo, znači li to onda da je jedini način da se ide napred da se reši pitanje budućeg statusa Kosova na način Evrope 21. veka, odnosno putem kompromisa i izgradnje konsenzusa između svih učesnika, kroz proces promišljenih, strpljivih i održivih pregovora?

Ali, nažalost, postoji tendencija da se na proces rešavanja budućeg statusa Kosova gleda kroz prizmu političkog oportunizma. Ovo je veoma opasno, jer je ojačalo one u Srbiji koji su skeptični kada je u pitanju naša evropska perspektiva, čime čine štetu ne samo budućnosti Srbije, već i celog Zapadnog Balkana.

Zašto se ovo događa? Zašto su neki spremni da žrtvuju krajnji geostrateški prioritet Zapadnog Balkana – ubrzano pristupanje EU za sve – na oltaru težnji kosovskih Albanaca?

Neko bi mogao da odgovori da je period pregovaranja trajao 120 dana, da je vođen pod okriljem Trojke Kontakt grupe. I neko bi mogao da se zapita ‘’Zar oni nisu bili pošteni posrednici? Ja kažem da ‘’jesu’’ i mi smo im zahvalni na njihovim ozbiljnim, iskrenim naporima.

A ipak, nije postignut dogovor, uprkos mnoštvu predloga sa srpske strane. Razlog je jednostavan koliko i tragičan. Proces je doživeo fatalni udarac, stalna uznemirenja spolja u formi javnih poruka u kojima se praktično najavljivalo da će nezavisnost Pokrajine biti nametnuta ukoliko se ne postigne dogovor do 10. decembra.

Zapravo, kosovskim Albancima je rečeno da će dobiti sve što žele ukoliko ne prihvate kompromis, što teško da predstavlja podsticaj koji bi mogao dovesti do sporazumnog rešenja, složićete se?

Ali ja ne verujem da su iscrpljene sve mogućnosti za pregovore.

Mislim da je došlo vreme da svi učesnici involvirani u budućnost Zapadnog Balkana iskoriste nedelje i mesece pred nama na konstruktivan način, kao i da to učine u duhu saradnje i partnerstva, vođeni zajedničkim vrednostima i ciljevima.

Evo šta predlažem: da se stvori klima prvi put od početka procesa određivanja budućeg statusa u kojoj bi se moglo izgraditi istorijsko kompromisno rešenje između Srba i Albanaca. To znači da se na sto stavi simetričan korpus inicijativa za obe strane kako bi se postigao ispregovaran i međusobno prihvatljiv sporazum.

Ne tražimo nešto već viđeno, niti još vremena. Ono što tražimo jeste kvalitetno vreme. Tako da neko kao Agim Čeku ne može sa ubeđenjem da kaže u svom završnom izlaganju u Badenu pre nekoliko nedelja da kosovski Albanci ne žele da pregovaraju o statusu. Moramo da zajednički radimo na tome da se iznađe put da se promeni mentalni sklop koji je sveprisutan u Prištini a koji kaže „ono što je moje je moje, a ono što je tvoje može biti predmet pregovora“.

Mi smo premni da našu fleksibilnost proširimo i na tradicionalnu definiciju suvereniteta da bismo postigli sporazum. Spremni smo da je suzimo kako bi Kosovo dobilo najširu moguću autonomiju koja se može zamisliti, a da ostane u Srbiji pod zajedničkim suverenim krovom. Nemamo interes da vladamo nad zajednicom kosovskih Albanaca: ne želimo da ih oporezujemo niti da naša policija patrolira tamo, niti želimo da se njihovi sudski ili obrazovni sistemi  ponovo integrišu sa našima. Naša valuta ne mora da bude prisutna na Kosovu. Ni naša vojska ne mora da bude tamo. A nećemo se ni mešati u njihove odnose sa finansijskim organizacijama, niti da mogu biti posebno predstavljeni u međunarodnim sportskim savezima, kao i da mogu imati određena predstavništva u inostranstvu.

Možete li se setiti još neke zemlje koja bi bila spremna da ide tako daleko? Pa ipak, Priština odbija da odustane od svog maksimalističkog zahteva za nezavisnošću. Da li je razumno nagraditi ovakav nekompromisan stav?

Jer, nemojte imati nikakve sumnje, postizanjem kompromisnog rešenja bi se izbeglo i dovođenje u pitanje osnovnog principa međunarodnih odnosa koji su skoncentrisani na Povelju UN i kontinuitet legitimnosti Saveta bezbednosti – ojačanog u Evropi kroz Zavšrni akt iz Helsinkija – tako što će biti uspostavljen presedan koji omogućava da se neka zemlja cepa bez njenog pristanka. Nametnuta nezavisnost Kosova je ništa drugo do nametnuto cepanje Srbije.

A svima nam je poznato da ima na desetine Kosova širom sveta koji samo čekaju da se secesija legalizuje, da postane prihvatljiva norma.

Dame i gospodo,

Republika Srbija se nalazi u završnoj fazi konsultativnog procesa koji ima za cilj da se odredi lepeza naših diplomatskih, političkih i ekonomskih opcija u slučaju da Priština nelegalno proglasi svoju nezavisnost. Želim da vas razuverim da nije, niti će biti, politika ove vlade da preduzima korake koji bi izolovali našu zemlju. Poslednja stvar koju naši građani od nas očekuju je da krenemo putem koji podseća na pogubnu stazu kojom je krenuo režim Miloševića, režim koji nije doneo našoj zemlji i srpskom narodu ništa drugo do sramote.

Demokratska Srbija neće založiti svoju budućnost. Naprotiv, nastavićemo da budemo garant regionalnog mira, stabilnosti, bezbednosti i legitimiteta, što su preduslovi demokratskog prosperiteta Zapadnog Balkana.

Istovremeno, moramo biti pošteni prema sebi. Ukoliko se nametne ishod koji je suštinski suprotan našim vitalnim interesima, kapacitet demokratske Srbije da nastavi sa reformama koje su neophodne da bi i dalje bila na putu članstva u EU bi došao do tačke pucanja.

Vrednosti demokratije koju su naši građani prigrlili na izborima 2000. godine i koju su iznova potvrdili na svim predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima koji su od tada održani, bi neopozivo bile delegitimisane u očima naših ljudi, ako bi se nametnula nezavisnost Kosova.

Imajući u vidu da je Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana, efekat regionalnog prelivanja nametnute nezavisnosti ne bi bio zanemarljiv: geopolitička dinamika Zapadnog Balkana je takva da se ono što negativno utiče na neku zemlju, nepovoljno održava i na događaje van njenih granica. U celom regionu stabilnost ne bi mogla da se učvrsti, demokratija bi bila podrivena, legitimnost granica dovedena u pitanje, dok bi prosperitet izostao.

Pre nego što zaključim, želeo bih da ispravim ozbiljno nerazumevanje ključnog elementa naše regionalne politike koja teži jačanju regionalne saradnje i podsticanju regionalne kohezije. Kao garant Dejtonskog sporazuma i susedna zemlja, Republika Srbija ostaje privržena teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, kao i produbljavanju dobrosusedskih odnosa uz razvijanje specijalnih odnosa sa Republikom Srpskom, čime se jasno pokazuje nemešanje u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine.

Biću još eksplicitniji. Republika Srbija ostaje privržena očuvanju teritorijalnog integriteta svih zemalja na Zapadnom Balkanu i u drugim delovima sveta. Stoga očekujemo, s pravom, da i svi odgovorni akteri u međunarodnom sistemu odnosa poštuju naš suverenitet i teritorijalni integritet.

Dame i gospodo,

Ishod kojim se odvaja region od Evrope stvaranjem krize demokratskog legitimiteta u Srbiji je kao vatrogasac koji pokušava da ugasi požar kerozinom.

Požari se gase vodom. A voda koja bi vratila u život ojačan Zapadni Balkan je rešenje za status Kosova koje svi prihvataju kao legitimno, tako da bi se svi zadovoljno pridržavali odredaba tog sporazuma.

Naš cilj u traženju kompromisnog rešenja za budući status Kosova nije savršenstvo. Ne postoji savršeno rešenje. Ali mora postojati rešenje o kojem se svi možemo dogovoriti i koje nam omogućava da krenemo napred i da učvrstimo regionalne vrednosti koje su nam zajedničke.

Neka to bude naše nasleđe, naše zaveštanje, naše postignuće.

Dakle, potrebna je politika strateškog vizionarstva koje odbacuje iskušenje da se naši širi, zajednički ciljevi uteraju u ćorsokak nezavisnosti Kosova.

„Ono što još uvek nije urađeno je samo ono što nismo ni pokušali“, rekao je prvi srpski ambasador Jovan Dučić.

Pa, pokušajmo ono što nije iskreno bilo ni pokušano. Neka svi učesnici u budućnoti Zapadnog Balkana iskreno rade zajedno, kao partneri u vrednostima, kako bi se postiglo uzajamno prihvatljivo, ispregovarano rešenje za budući status Kosova.

Dum sprio, spero ili kraj kruniše delo. Krunišimo, stoga, naš rad na miru integracijom. Krunišimo naš rad na dogovoru legitimitetom. I krunišimo naš rad na demokratiji kompromisom.

врх

Copyright 2007 @ Embassy of the Republic of SERBIA